Мала школа србске митологије: Иконографија сазвежђа Риба

Извор за фотографију: Мистериозна констелација Рибе

Најпознатији иконографски симбол апостолске вере је сазвежђе Риба, иако је риба још преришћански фалусни симбол подунавског бога Дагона и плодности Велике Мајке. Још се сматра, да су Рибе симбол Атаргатис, сиријске богиње мора. Све до Константинове визије лабарума, риба је била доминантан симбол ришћанства, па св. Климент Лесандријски препоручује печате и фасаде кућа са знаком рибе.

            Неколико векова касније, Августин нас обавештава да је акроним ИХТИС настао од почетних слова сложенице: Исус Христ, Син Божји, Спаситељ у значењу риба. Тобоже, то  је грчка реч за рибу, што Н. Озимић с правом доводи у сумњу. Јер, Исус (ариј. иша, господар), Рист (ришта, син праоца човечанства ), Син (ариј. суну, син или Сунце), Божји (ариј. дјаус, Бог) и Спаситељ (ариј. авасатри, спасилац, РВ 10,27) нису грчке већ аријске или архаичне србске речи! Поготово, што аргументи и историјска форезника сведоче, да Грци и грчки језик нису ни постојали у апостолско време!

            У Националном музеју Рима постоји гробна слика две рибе, с натписом Рибе живота. У каквој вези стоји сазвежђе Риба с животом? Одговор пружа астрономија и  преришћанска мистерија сазвежђа Риба, које у старом србском календару представља непосредни наговештај почетка обнове природе и живота у годишњем циклусу! Да би ово разумели, морамо знати да се ради о звезданој години Зверокруга и његовом последњем сазвежђу србског календара! Мартовски стил србског календара доноси нови примордијални циклус године, за разлику од тропског, уведеног грегоријанском реформом у 16. Столетју, где су Рибе први знак ретроградног циклуса од 25.920 година!?

            У звезданој години србског календара сазвежђе Риба је обележје за Сретењски месец, или фебруар месецшто није латинска реч, већ долази од аријског випра, побуда, делатан, покретан, семантички апсолутно подржан празником Сретења (2/15. 2.), који је добио своје митолошко име по првом сусрету Лета и Зиме. Иконографски се у србском предању представља као двојност бога Вида на коњу, који са глоговим штапом у руци тера баба Зиму, јер су Рибе последњи знак  звезданог Зверокруга, стилизован у облику слога ша, по коме је настало последње азбучно слово ш“! Али, гле чуда, аријски слог слова „ш“ управо значи: крај или завршетак!  

            У непокретној звезданој години, Сазвежђе Риба претходи пролећној равнодневици која је увек осмог марта, а датумски представља почетак новог циклуса године, везан за пролећни мрест моруне, као култне рибе бога Дагона. Јер, највећа слатководна риба моруна, дугује своје име божанском пару Смрти: Моран и Морана, ариј. марана, смрт, као оличење старе године која умире а рађа се нова. Отуда, стари Срби су лутку која се звала Морана и била оличење Зиме, бацали у реку с пролећа у марту месецу! Морана је код „Сумера“, алиас Кимера, такође поштована као Велика мајка Мирина или Мариенна!

            Риба моруна је долазила на мрест о пролећној равнодневици, када Сунце већ вискоко језди небом расипајући божанску светлост и најављујући скори крај зиме. Управо је тај део Подунавља добио име Дагонија, по богу Дагону или Морану, ст. србски Маран или син Воданов. Очигледно, да бог Дагон стоји семантички у вези са Одаконом на Исток који се, како извештава Мардуков свештеник Бероуз, појавио из Еритрејског (Црвеног) мора, баш као и Оанес у облику рибе (Аполодор). 

            Осим мреста моруне, други земаљски аспект сазвежђа Риба, стоји у вези топлотног циклуса, који у небеској механици започиње у Сретењу! Јер, нема плодности без загревање вода и водених токова:

            Мори водо студна водо…

            Ајде већем загревај се,

            загревај се, затоплеј се…

            на недељу пред Велигдан (Васкрс).                   

                           народна песма (Момчило Златановић)

 

Вода је зими хладнија од земље и почиње да се загрева о Сретењу на почетку пролећа, достижући потребну температуру за обнову биљног света о Васкрсу! Потврду даје А. Асов, са предањем о Водану богу Нава, који је оличење сазвежђа Риба.

            Али, суштински узрочник свих промена припада „небеским водама. О празнику  Сретењакоји се у народу сматра почетком пролећа, почиње појачана емисија енергије из космоса и траје све до светог Илије, првог јесењег свеца. Максималан доток енергије је од 2025. марта по звезданом Зверокругу, или од 27. априла по тропскомСамо, што се тачан дан у ових шест не може знати унапред, али се данас мери електронски са сателита. Рок за доток енергије је на Благовести 25.3 /2.7!

            Бог Дагон, и по њему подунавска Дагонија или можда античка Дакија, истородни су, ариј. дāхана, „уништавајући“, придевак бога Нава у вези ватре, која се односи на Огањ пролећне равнодневице, од кога зависи опстанак човека на Земљи. Ова семантика налази потврде код Филона из Библоса, који помиње Дагона као сина Бела, бога Сунца, или феничког Крона (Кори, Фрагменти). Потврду овог тумачења даје аморитски Адад, син бога Дагона, који има исте атрибуте као и ханански Бел. Риба моруна, као култни симбол бога Дагона, директно објашњава, зашто Дагон као филистејски идол с рибљим репом у Постању (27,8) истовремено значи и „зрно“ и „жито“!

            Очигледно, да су Сабири, алијас Хавили с Хелма (Балкана), односно библијски Фисонци (Меди или Сарбати), пренели симболику плодности у вези мреста моруне из земаљског раја Подунавља, не само на Исток, већ по целом шару земаљском, па је тако риба касније постала општи симбол плодности код многих народа.

 

Слободан М. Филиповић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.